Сингуларија плуралум

У „Политици“ је данас објављена анкета о употреби писма чији су учесници политичари. Повод је пресуда којом се налаже да се документи у једном судском поступку доставе на ћирилици. Занимљиво је, и сваком ко целу ствар посматра са стране, сасвим неразумљиво, да кроз овај и раније написе о том случају провејава згражавање, па чак и анимозитет према одредби важећег Устава, којој се придружују најнегативнији епитети. Збиља, овако нешто се може дешавати само у Страдији.

Резимираћу суштину згражавања: када неко користи латиницу, без обзира на то који језик користи, то је у реду, и то је толерантно. Међутим, ако се Страдијац који би да српски језик пише ћирилицом којим случајем дрзне да затражи поштовање његових права у погледу званичне употребе језика и писма, он је истог момента жигосан као расиста, без обзира на то да ли је исказивао такво мишљење или не.

Још концизније: сви имају једнака права, осим Страдијаца који пишу српски језик ћирилицом. Они су грађани другог реда, без обзира на то из које од „две Страдије“ потицали. Главна премиса постављача питања: „Да ли мислите да су они који користе латиницу мање Срби од оних који користе ћирилицу?“ није та да латиница и ћирилица треба да буду при запису српског језика заступљене „фифти-фифти“ (ма шта то значило), већ да оног тренутка када неко запише ћирилично слово, постаје монструм.

Прво питање: „Које писмо користите?“ је врло занимљиво и непрецизно. Непрецизно је зато што њиме није одређено на који језик се мисли. Свакако да је могуће енглески језик записивати деванагаријем, али то није уобичајено. Осим тога, ово питање претпоставља искључиву употребу једног писма. Зато је већина одговора, коришћење оба писма, неодговарајућа за постављено питање. Ово може деловати као ситница, али није. У том бесмисленом питању се крије и очекивани бесмислени и аутоматизовани одговор, рецитација слична оном антологијском питању из филма „Тито и ја“: „Да ли волиш друга Тита и зашто?“ Тај одговор је у усменом облику: „Користим оба писма“, при чему се тиме мисли на „Користим латиницу“. Верујем да би мало странаца ово могло да разуме. Зато и говоре да смо crazy Serbs.

Која писма ја користим? Ћирилицу, глагољицу, латиницу, грчко, арапско, јеврејско, деванагари (индијско), за почетак. Проучавао сам и хијероглифе, кинеско писмо, футарк (скандинавске руне), а и нека „вештачка“ писма, као што су Толкинови кирт, тенгвар и сарати.

За записивање српског језика у већини случајева, када год то могу, користим ћирилицу, осим ако желим да се забавим, па нешто напишем деванагаријем или арапским писмом. Како онда да одговорим на постављено питање?