Процесуирање про-мотора

Питам се која ли је прва асоцијација просечног читаоца „Политике“ када се помене израз „про-моторка“ („Промоторке са дипломом“, стр. 8). Ја се увек сетим оне познате пошалице: „Кад би баба имала пропелер, била би пароброд!“

Не знам француски, и познаваоци тог језика ме могу слободно исправити, али претпостављам да одговарајући израз у том језику гласи promoteur, и чита се „промоте́р“, са наглашеним „Е“. Одакле се онда појавило то „О“? Вероватно са истог места као и „У“ у речи „процесуирање“.

[Ако већ користимо позајмљеницу уместо српске варијанте „вођење (кривичног поступка)“, зашто је кваримо? Зашто се глагол to process не преноси у српски као „процесирати“, без ничим изазваног „У“?]

Творци новоговора изгледа мисле да би језик требало да се преобликује тако да буде лакши за рачунарску обраду, па свим силама настоје да свака реч има једно и само једно значење, уводећи мутиране речи-Франкенштајне да означе појмове који у нормалном српском језику деле називе са неким другим појмовима. Тим покушајима се језик удаљава од његових основних корисника: људи. За разлику од машинских, људски, „природни“ језик није бијективне природе. Не постоји „један-један“ кореспонденција између речи и појмова.

Постоје, ваљда, и неки тамо хомоними и пароними.